Samostalno učenje animacije ili mentorstvo?

"Što plaćaš mentorstvo kad ima sve na JuTjubu?"

Dok se neki umetnički zanati mogu učiti samostalno, animacija karaktera je za to izuzetno nezahvalna, i to ne zbog nedostatka resursa. Besplatni ili jeftini izvori za samostalno učenje animacije nikada nisu bili dostupniji, pa se opet okrećemo profesionalnom mentorstvu pored svih internet tutorijala i završenih osnovnih i master studija.

U nastavku teksta ću objasniti zašto se to dešava i odgovoriti na pitanje - Da li je i u kojoj meri mentorstvo zaista neophodno?

Slika preuzeta sa Freepik.com

Šta (ne) možemo naučiti sami?

Slojevitost umetničkog zanata

Ko se bavi umetnošću već dobro zna da se umetnički zanati uče u slojevima ili nivoima.

Kako bismo izveli kvalitetan umetnički rad, najpre moramo da savladamo potrebne alate (olovka, uljane boje, tuš i pero, Photoshop, Maya, Blender ), zatim načela tog zanata kako bi naš rad bio uverljiv (anatomija, teorija forme, kompozicija, linija, oblik, principi animacije, mehanike kretanja...), a tek na samom kraju, obično sazrevanjem usled dugog posvećenog rada i nakupljenog znanja o samom zanatu i svetu koji nas okružuje, postiže se majstorstvo.

Svaki od ova tri nivoa se razlikuje i zahteva drugačiji pristup, pa tako neke stvari zaista možemo uspešno naučiti samostalno, neke zahtevaju profesionalno mentorstvo kako bi se savladale, a neke podrazumevaju malo kompleksniji pristup.

1. Savladavanje alata

Iako se alata najviše plašimo kada krenemo da se bavimo umetničkim zanatom, oni se, u odnosu na sve druge slojeve učenja, savladaju brže i može ih savladati svako, čak i samostalno. Neki alati su teži za učenje, ali od četkice i uljane boje do kompleksnog kompjuterskog softvera za 3D animaciju, svi alati su relativno lako savladivi.

Kada pitaju zašto ne učim besplatno preko JuTjuba, ljudi obično pretpostavljaju da je softver sve što treba da se savlada da bi mogli da se bave animacijom. Da je tako, to pitanje bi bilo sasvim razumno jer nikome nije potreban Dizni animator da bi naučio koje dugme treba da klikne da bi mrdnuo karaktera. Zato je učenje samog softvera uz pomoć besplatnih resursa sa interneta odličan izbor. Kursevi pomažu da iste te alate savladamo brže, ali onaj ko želi naučiće bilo koji softver samostalno.

S tim da korišćenje softvera ne čini ni procenat veština kojim animator zapravo mora da vlada...

2. Savladavanje načela

Alati su samo preduslov da bismo mogli da krenemo da shvatamo željeni zanat. To znači da ključni deo učenja kreće tek onda kada tehničke barijere više nema, odnosno kada besprekorno koristimo potrebni alat.

Kod animacije su pravila i načela mnogo brojnija u odnosu na druge zanate. Posmatranje pokreta u crtežu ili skulpturi odvija se isključivo u dve ili tri prostorne dimenzije, dok za animaciju pokreta mora da se uzme u obzir i vreme.

To znači da sva načela koja se koriste u crtežu ili skulpturi animator mora držati u malom prstu kako bi ih primenio na 24 slike u svakoj pojedinačnoj sekundi izvedenog pokreta, ali nikako bez poznavanja načela animacije koja diktiraju odnos između svake pojedinačne slike jer je svaka slika delić pokreta. Anatomija više nije na nivou tela zamrznutog u vremenu, što znači da je animator ne samo crta, već direktno primenjuje u pokretu.

Animatori poznaju načela toliko dobro da uverljivo animiraju i nepostojeća bića, pa tako publika doživljava zmaja u svojoj omiljenoj seriji kao da je pravi, iako nikada nije videla zmaja. Zatim su tu i fizika kretanja (gravitaciona sila, zakon inercije, energija i spoljnje/unutrašnje sile), filmske i narativne tehnike (gluma, kamera, kadriranje), dizajn i teorija forme, principi animacije i mehanike tela - to su sve samo neka od neophodnih načela za pravljenje uverljivog pokreta i nastupa animiranih karaktera.

Dugačak je spisak veština kojim animator mora da vlada, a koje se uopšte ne tiču poznavanja softvera. Iz mog iskustva, praćenjem tutorijala i časova (makoliko oni bili kvalitetni) nemoguće je savladati sve. Prvo što čujemo kad krenemo da učimo o animaciji jesu starih dvanaest principa animacije i zvuče nam logično, jednostavno, osećamo se kao da smo odmah usvojili ta znanja. Međutim, kad zapravo krenemo da animiramo, vidimo da ništa od onoga što smo čuli ne umemo da primenimo.

Načela animacije su varljiva - u isto vreme su i očigledna i nejasna. To je zato što je relativno lako analizirati već savršenu animaciju, prepoznati šta je u njoj dobro, uočiti na njoj razna načela, glumačke odluke i slično... Dobra teorijska potpora je možda i dovoljna za takvo razgrađivanje gotove animacije, ali je sasvim druga priča izgraditi isto to od nule.

Zato je za ovaj deo učenja neophodno imati dobrog mentora. Potrebno je da samostalan rad ipak oceni neko iskusniji, neko ko i sam redovno dobija kritike na svoj rad (recimo na poslu od još boljih i iskusnijih), ili neko ko je toliko daleko dogurao da mu je posao da daje kritike. Redovan rad sa mentorom je najbolji način za savladavanje srži animacije - svakako ne univerzitetski časovi, a nisu dovoljne ni lekcije na JuTjubu. Isključivo fokusiran zajednički rad.

3. Majstorstvo

   
   

Kada redovnom vežbom i posvećenošću dođemo do trenutka u kom nam načela zanata dolaze prirodno, kada više ne moramo da razmišljamo o svakom koraku koji pravimo i slobodni smo da se prepustimo svojoj intuiciji, tek tada se otvara prostor za majstorstvo.

Često se o majstorstvu govori kao o nečemu apstraktnom, magičnom, nejasnom... zato što je način na koji umetnik na tom nivou razmišlja nedokučiv nama koji posmatramo sa strane. Jedan od mojih mentora, Mateo Rovati, u svom blogu opisuje odnos između učenja i onoga što smo. Dok učimo i usavršavamo svoj zanat istovremeno učimo o sebi i menjamo se kao osobe, a učenje fizički menja naš mozak i način na koji razmišljamo. Način na koji razmišljamo postaje jedinstven isključivo nama.

Čovek koji je čitav život posvetio jednom zanatu više ne posmatra svet oko sebe na isti način, u svemu vidi svoj zanat i sve što nauči na bilo kom polju ume da primeni na svoj zanat. Tako u svakodnevnim situacijama koje u početku ne utiču na učenje (brisanje prašine, kuvanje, vožnja gradskim prevozom) sada postaju jedinstvene lekcije kakve ne možemo pronaći u knjigama ili naučiti od svojih mentora. Jedinstvene su upravo zato što zavise od ličnosti i konkretnih iskustava koja su dovela do baš takvog razmišljanja.

Majstorstvo je, zapravo, stanje u kom veština postaje intuitivni produžetak nas samih, gde je tehničko znanje toliko duboko usvojeno da više ne zahteva svesno razmišljanje, što omogućava nesmetanu kreativnost, samoizražavanje i dublje istraživanje izvan osnovnih principa.

Da bismo naučili da čitamo, najpre učimo azbuku, čisto prepoznavanje slova na papiru, pa onda čitamo reč tako što izgovaramo svako slovo posebno dok se glasovi ne stope u jednu celinu. Tako prepoznajemo reči, koje onda povezujemo u smislenu rečenicu, i tako dalje. Rano čitanje je izuzetno naporno, svesni smo svakog pojedinačnog slova, svake kvačice od koje se znak sastoji, nekad nam je teško da ih razlikujemo i čitanje svake reči oduzima previše vremena. Tako smo svi počeli, a danas čitamo toliko dobro da razumemo alegorije iza doslovnog značenja reči u tekstu, tumačimo književna dela u kontekstu kompletne istorije čovečanstva, umetnosti i književnosti, i tako dalje...

Zaključak čitavog ovog segmenta je sledeći:

Samostalno učenje je neophodno za sazrevanje u svom zanatu, ali kako bismo se osposobili za istinsko samostalno učenje, neophodan preduslov je posvećeni rad uz redovno mentorstvo. Tek kada savladamo sve tehnike i alate, možemo se posvetiti pravom samostalnom učenju i ostvariti svoj pun umetnički potencijal.

Lični ciljevi i plan delovanja...

Nakon sve ove priče o majstorstvu i učenju na najvišem mogućem nivou, moram prepoznati da nemamo svi iste ciljeve niti resurse. Da li i kakvo mentorstvo treba da tražiš zavisi od toga šta je tvoj konačni cilj. U skladu sa ciljevima ćeš planirati svoje naredne korake ka željenoj karijeri, bilo da oni uključuju mentorstvo ili ne. Zapitaj se do kog nivoa želiš da se razvijaš kao animator i šta ti je sve potrebno da bi taj nivo dostigao.

Preciziranje ciljeva je u mom životu i karijeri bila ključna prekretnica, a u sledećoj objavi možeš pročitati više o tome zašto je to važno i na koji način možeš postaviti ciljeve i isplanirati naredne korake na tom putu!